Namaski mekruhi - odg.prof. Ifet Zukorlić

Esselamu alejkum! Možete mi nešto u kratko napisati o namazkim mekruhima (propis dodirivanja brade i odjeće tokom namaza)?

Odgovor:

Zahvala pripada Allahu, dželle še'nuh. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć tražimo. Njemu se utječemo od zla naših duša. Koga On uputi, niko ga u zabludu ne može odvesti; a koga On u zabludi učini, niko ga na Pravi put ne može uputiti. Svjedočim da nema drugog božanstva koje zaslužuje ibadet osim Allah, subhanehu ve te'ala, i svjedočim da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov rob i poslanik.

- „O vjernici, bojte se Allaha i govorite samo istinu, On će vas za vaša dobra djela nagraditi i grijehe vam vaše oprostiti. A onaj ko se Allahu i Poslaniku Njegovu bude pokoravao – postići će ono što bude želio.“

Uistinu, najistinitiji govor je Allahov govor, a najbolja uputa, uputa Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Najgore stvari su novotarije, a svaka novotarija je zabluda a svaka zabluda vodi u Vatru.

A zatim, kao odgovor na postavljeno pitanje kazem:

Ve Alejkumus-Selam Ve Rahmetullahi Ve Berekatuh

Veoma mi je drago kada se ljudi brinu za svoje ibadete, a osnova tih ibadeta je namaz i kada se trude da se u tim činovima pokornosti klone svega što je zabranjeno ili pokuđeno. Ta briga je zacijelo dokaz da je robu stalo da njegov Gospodar bude zadovoljan i to je dokaz iskrenog pristupa svim djelima koji nas ALLAHU, subhaneh, priblizavaju. Zato ću pokušati da na pitanje adekvatno i odgovorim. Od stvari koje su pokudjene (mekruh) u namazu su:

1. Podizanje pogleda prema nebu. Zbog predaje koju prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojoj stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: 

لينتهين أقوام يرفعون أبصارهم إلى السماء في الصلاة، أو لا ترجع إليهم 

„Ili ćete prestati podizati poglede u namazu prema nebu ili će vam biti oduzet vid!!“ (Muslim, 428 a slična predaja se navodi i kod Buharije, 750)

2. Okretanje (osvrtanje) bez ikakve potrebe (osim u namazu straha). Zbog predaje koju prenosi Aiša, radijallahu anha, da je upitala Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o okretanju u namazu pa je rekao: 

هو اختلاس يختلسه الشيطان من صلاة العبد

„To je krađa kojom šejtan otima od namaza čovjeka.“ (Bilježe ga Buhari 751, Ebu Davud 910, Et-Tirmizi 590 i dr.)

3. Gledati u ono što odvraća paznju od namaza. Prenosi Aiša, radijallahu anha, i kaže: „Klanjao nam je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u ogrtaču koji je na sebi imao šare, pa je rekao: 

شغلتني أعلام هذه فاذهبوا بها إلى أبي جهم، وأتوني بأنبجانية 

"Ometale su me ove šare, idite sa ovim ogrtačem kod Ebi Džehma ibn Huzejfe i donesite mi od njega Enbedžanijju (ogrtač od vune koji nema šara na sebi)." (Buharija 373, Muslim 556 i ovo je njegov rivajet)

4. Podbočavati se, tj. stavljati ruke na kukove u namazu. U tom smislu, od Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, prenosi: 

نهى النبي صلى الله عليه وسلم أن يصلي الرجل مختصرا 

"Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio da se čovjek, dok klanja, podbočava." (Buhari 1120 i Muslim 545)

5. Spustanje laktova prilikom činjenja sedžde. Zbog predaje koju spominje Enes, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: 

اعتدلوا في السجود ولا يبسط أحدكم ذراعيه انبساط الكلب 

„Ispravno činite sedždu i nemojte spustati svoje laktove kao što to čine psi.“ (Buhari 822 i Muslim 493) 

6. Podizati razasutu kosu ili odjeću skupljati (prilikom odlaska na sedždu većina ljudi pokupi svoju odjeću ili je povuče na gore što je pokuđeno), jer je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

أمرت أن أسجد على سبعة، لا أكف شعرا ولا ثوبا 

“Naređeno mi je da činim sedždu sa sedam (kostiju), da ne skupljam odjeću i ne zadižem kosu.“ (Buharija 816 i Muslim 490)

7. Klanjati gladan ako je jelo već postavljeno ili da čovjek trpi veliku ili malu nuždu. U tom smislu Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: 

لا صلاة بحضرة الطعام، ولا هو يدافعه الأخبثان 

“Nema namaza kada se postavi hrana niti kada neko trpi nuždu.“ (Muslim, 560)

8. Prepletanje prstiju od vremena kada neko krene u džamiju. Od Ka'ba ibn Udžreta, radijallahu anhu, se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

إذا توضأ أحدكم فأحسن وضوءه، ثم خرج عامدا إلى المسجد فلا يشبكن بين أصابعه، فإنه في صلاة 

-"Kada se neko od vas abdesti onako kako treba, zatim izađe prema mesdžidu, menoj da prepliće svoje prste jer je on već u namazu." (Ebu Davud 562, Tirmizi 386, Ibn Hibban 2036, i dr. Sahih)

A kod Ahmeda stoji:

إذا كان أحدكم في المسجد فلا يشبكن، فإن التشبيك من الشيطان

-"Kada neko od vas bude u mesdžidu nemoj da prepliće prste jer je preplitanje prstiju od šejtana." (Ahmed, 11385)

A kod Ibn Ebi Šejbe:

إذا صلى أحدكم فلا يشبكن بين أصابعه، فإن التشبيك من الشيطان 

-"Kada klanja neko od vas nemoj da prepliće svoje prste jer je preplitanje prstiju od šejtana." (Ibn Ebi Šejbe u Musannefu, 4824)

A Allah najbolje zna!

Odgovorio: prof. Ifet Zukorlić